Знање

ПРОФ. ДР СЛОБОДАН УНКОВИЋ, СА УНИВЕРЗИТЕТА „СИНГИДУНУМ” У БЕОГРАДУ
Туризам је племенит посао
Ту нема радног времена, потребно је много енергије и знања, стално усавршавање – каже угледни професор. Туризам у свету има бржи раст од укупног привредног развоја и та тенденција ће бити настављена. Годишње је 936 милиона туриста, а потрошња је 1.100 милијарди долара. Предвиђа се да ће до 2020. годишње бити милијарду и 400 милиона туриста. Србија у туризму остварује скромније резултате него што могла и морала, према својим природним и културним ресурсима, али раст од 4-5 одсто охрабрује

Пише: Розана Саздић
Фотографије: Р. Саздић и
архива Универзитета „Сингидунум”


„Сингидунум” је први акредитовани приватни универзитет у Србији. Основан је са жељом да образује висококвалитетан кадар, саобразан захтевима модерне привреде и оспособљен да суштински развија пословно окружење. Факултети у саставу овог универзитета постали су лидери у промоцији нових знања и вештина. О томе упечатљиво говоре две ствари: велика тражња за стручњацима са дипломом овог универзитета и стални велики раст интересовања за упис на њега.
Проф. др Слободан Унковић, председник Факултета за туристички и хотелијерски менаџмент Универзитета „Сингидунум” и директор Департмана за последипломске студије и међународну сарадњу, научник са интернационалним угледом, омиљени је професор генерација студената.
– Лепо је радити са младим људима који су пуни ентузијазма и жељни знања - каже професор Унковић. – Углавном радим на мастер и докторским студијама, али одржим неколико предавања и на предмету Економика туризма новој генерацији студената, на молбу мог некадашњег студента проф. др Крунослава Чачића, који је декан Факултета за туристички и хотелијерски менаџмент. Имао сам задовољство да радим са младим људима док сам предавао на Економском факултету, на факултетима у региону, као и у САД и европским земљама. Заиста је богатство упознати нову генерацију и пратити их у професионалној каријери. Многи моји бивши студенти сада су професори, јавни радници, дипломате, министри. Седамнаест њих су доктори наука. До сада. Увек сам срећан кад сретнем моје ђаке у било ком делу земље или света и видим да су постали успешни. То је и знак да сте радили један користан посао и да су они стечено знање применили. Као што знате, за туризам су кључни људи, њихов однос према послу. И када се говори о туризму у Србији, неизоставно треба имати на уму људе који доприносе његовом развоју на свим нивоима.
Туризам је један племенити посао, каже професор Унковић. Ту нема радног времена, потребно је пуно енергије и знања, стално усавршавање.
– Погледајте Италијане или Шпанце, који осећају колико је туризам важан и с љубављу раде свој посао. Шпански конобар певуши док услужује. У Венецији чувени Чича-Роне годинама с осмехом објашњава шта је лепо у његовој земљи и у његовом граду. Битно је уживати у свом послу, свеједно да ли се ради о одржавању зелених површина или пружању хотелских услуга – каже професор. – Заволео сам туризам још у Дубровнику, где сам одрастао. Радио сам и као туристички водич, па сам још тада увидео колико је потребно познавати своју земљу и радити посао с љубављу. Недавно ме је у Београду обрадовао један дечак. На Светосавском платоу зауставили су га страни туристи и он им објаснио где се налазе и ко је свети Сава. Једноставно, додуше, али сасвим тачно и течно. Верујем да од малена треба развијати свест о лепотама и наслеђу наше земље. Не може се, поготову у туризму, све научити на факултету. Имате сјајне водиче који су историчари уметности или економисти. Такође, многи са изванредним резултатима у туристичком менаџменту су правници, лекари, филмски радници!

СВИ АСПЕКТИ РАЗВОЈА ТУРИЗМА

Професор емеритус др Слободан Унковић дипломирао је на Економском факултету у Београду 1961, када је изабран и за асистента. Докторирао је пет година касније. Добио је Фордову стипендију и прилику за специјалистичке студије у САД. По повратку, изабран је за доцента на Економском факултету у Београду. Предавао је туризам на универзитетима у Загребу, Опатији, Дубровнику, Охриду, Бару... Док је био ректор Београдског универзитета, добио је звање почасног доктора наука на руском Универзитету „Ломоносов”, касније на кинеском Жен Мин, прошле године и на „Линколн универзитету” у САД. У сарадњи овим познатим америчким универзитетом, на „Сингидунуму” организује основне и последипломске студије на енглеском језику, а уважени гостујући професори долазе са свих континената. „Сингидунум” је придружени члан Светске туристичке организације, што је велико признање и Универзитету и професору Унковићу за дугогодишњу активну сарадњу.
Нико вам боље од професора Унковића неће објаснити привредну и социјалну важност туризма, његову мултидисциплинарност, кључне аспекте организовања туризма и управљања њиме (од једног предузећа до земље као целине). Економски факултет у Београду је пре 42 године формирао посебан програм за област туризма на редовним и последипломским студијама. Тада, 1969, уведен је и предмет Економика туризма, а наставу је од те школске године водио др Слободан Унковић. Његов уџбеник Економика туризма, преведен на енглески и кинески, доживео је своје двадесето српско издање.
Као и елитне установе тог типа у свету, „Сингидунумов” Факултет за хотелијерски и туристички менаџмент уважава изучавања туризма са становишта права, географије, историје уметности, али акценат ставља на изучавање са економског становишта. По завршетку основних четворогодишњих студија, студенти добијају звање дипломираног економисте. Сваке године се на тај студијски програм уписује 300 студената, а на једногодишње мастер студије 60 њих. У фебруару 2011. уписује се трећа генерација на докторске студије у менаџменту туризма.
– Ми смо једина институција у Србији која је добила акредитацију за докторске студије за менаџмент у туризму – каже професор Унковић. – Имамо веома квалитетан наставни кадар, сва знања и искуства смо преточили у наше програме. Уз примену савремених техника и методологија у раду, посебно обраћамо пажњу на три образовна елемента. За наше студенте су обавезни енглески и још један светски језик. Уче се и немачки, шпански, италијански, у плану је увођење француског, кинеског и руског језика. Други елемент је образовање у информатици, јер су дипломираном економисти неопходни знања и вештине које добија електронским описмењавањем. Имамо веома добро опремљен рачунарски центар. Потенцирамо, такође, значај стручне праксе. Наши студенти је обављају у реномираним домаћим и иностраним предузећима. Последњи семестар је потпуно посвећен стручној пракси и изради дипломског рада.

ВАЖНОСТ ВРХУНСКОГ ШКОЛОВАЊА

Професори „Сингидунума” редовно учествују на стручним конференцијама и научним скуповима, посебно доприносећи сарадњи науке са јавним и другим привредним предузећима, унапређењу струке и позиционирању туризма у модерном привредном амбијенту.
– Учествовао сам на многим научним скуповима, као и у раду Светске туристичке организације. Могу вам рећи да наша научна мисао и наставни кадар не заостају за светским примерима. Имамо добре факултете и високе школе, као што су Висока туристичка и Висока хотелијерска школу у Београду, са којима „Сингидунум” веома добро сарађује – вели професор Унковић. – У развоју туризма, пак, нисмо постигли онај ниво који би требало на основу наших природних и културних ресурса.
Према подацима од 20. јануара, објављеним у Мадриду, у међународном туризму регистровани 936 милиона учесника и потрошња од 1.100 милијарди америчких долара, напомиње Унковић. У последњих 50 година, просечна годишња стопа раста туристичког промета износила је преко 5 одсто, а туристичке потрошње преко 11 одсто. Интензитет раста светског туризма био је бржи од укупног развоја светске привреде. Званична процена WТО: у 2011. предвиђа се раст 4-5 одсто. То је у складу са тенденцијом раста и пројекцијом по којој ће у 2020. бити око милијарду и четири стотине милиона туриста.

***

Српски туризам
– Треба добро обратити пажњу на релевантне податке и своје будуће активности пројектовати на основу проверених економских показатеља и научних истраживања. Показује се да у светским размерама имамо бржи раст туризма него раст друштвеног производа, што ће бити настављено – наглашава професор Унковић. – Србија у туризму остварује скромније резултате него што би могла, али су они у складу са укупним развојним тенденцијама. Забележен је раст 4-5 одсто, што је добро. Међутим, туристички биланс говори да је наше становништво на туризам потрошило 150 милиона долара више него што је приход од око 900 милиона који је Србија остварила од туризма у 2010.

***

Напори, Сајам, свест
– Не треба потценити напоре који се улажу у стимулацију развоја туризма. Треба поздравити и подржати све такве програме – каже професор Унковић. – И Сајам туризма је прилика за то. Његов квалитет и број учесника указују на све већу пажњу која се посвећује овој области као фактору укупног економског раста и развоја. „Сингидунум” од свог оснивања има штанд на Сајму. То је и знак наше подршке, али и израз потребе да се упознамо и радимо заједно на развоју српског туризма. Србија је невероватно лепа земља, са богатим природним и културним ресурсима. Свест о томе треба да постане део наше свакодневице. Да у Србији сви осете да је туризам важан, да туризам може учинити да људи боље и благородније живе.

 

Женско иновативно
предузетништвo
Искуство
као подршка


Реализацију
пројекта подржало

Кабинет Министра
за иновације и
технолошки развој

-----------------------


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 81 - руски

Србија - национална ревија - број 80 - руски

Србија - национална ревија - број 79 - руски

Србија - национална ревија - број 78 - руски

Србија - национална ревија - Туризам 2020.

Србија - национална ревија - Број 77

Србија - национална ревија - Број 76

Србија - национална ревија - Број 75Србија - национална ревија - Франкфурт
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - ПекингСрбија - национална ревија - број 74
Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију